Svaka sličnost sa stvarnim događajima i likovima je slučajna.
Doroteu je probudio snažan tresak – kao da je cela kuća pala na tlo. Zaustavila je dah kada je uragan prizemljio njenu kuću na nepoznato mesto. Zatekla se usred zemlje neopisive lepote.
“Dobro došli u Novi Sad”, pročitala je.
Kraj je bio posve drugačiji, brz i pun ljudi koji jurcaju na sve strane. Stegnuvši čvrsto povodac na kom je bio njen najbolji drug Toto (poznatiji kao Žuća), Dorotea duboko uzdahnu i iako uplašena, shvati da mora pronaći put do kuće.
Već je bila na izmaku snage, kad ugleda dete koje istrčava na ulicu. Povukla je mališana tik ispred autobusa koji se izgubio u daljini. Dečak je bio dobro, ali je njena sandala bila pokidana. Videvši njenu nezgodu, dečakova majka joj pokloni najlepše srebrne baletanke i poželi joj srećan put.
Ni sama nije sigurna koliko je vremena pešačila, kad najednom ugleda momka sa slamnatim šeširom kako leži na zemlji. Dok mu je pomagala da ustane, saznala je da se nespretni momak zove Strahinja i da je dot.net developer.
Ona mu ispriča da je pred naletom snažnog uragana, završila u ovom nepoznatom gradu, ali da bi jako volela da se vrati kući.
Momak sa slamnatim šeširom joj reče da će joj rado pomoći da pronađe put do kuće i da ponovo bude sa svojom porodicom.
Stajali su na semaforu, kad Toto poče da se igra sa momkom koji je bio pored njih.
– Baš mu se sviđaš, obrati se se Dorotea nabildovanom mladiću, “limene građe”.
– Obožavam pse, odvrati “Limeni” i uze Tota u naručje.
Mišićavi momak, čiji je nadimak bio Limanac, bio je iz Novog Sada. Saznavši za Doroteinu tužnu priču, odlučio je da joj pomogne da se vrati kući. Limanac je bio programer koji radi za firmu Hybrid IT u Novom Sadu. On se doseti da ima kolegu iz Banjaluke, koji je došao da poseti nove kancelarije u Beogradu i Novom Sadu.
– On stalno putuje! Siguran sam da će znati kako da pronađe put do tvoje kuće. Danas dolazi vozom iz Beograda da nas poseti, pa ga možemo zajedno sačekati.
Dorotea oduševljeno uskliknu:
– Da! Hajde da pronađemo Programera iz vOZA koji će mi pomoći da se vratim kući.
Nedaleko od stanice ugledali su dečaka koji plašljivo pokušava da stane na skejt. Stavio bi nogu, krenuo i sišao. Shvativiši koliko je uplašen, družina odluči da mu pomogne. Zvao se Lav. Svaki dan je visio ovde između zgrada i divio se ljudima koji voze skejtbord, ali se jednostavno nije usuđivao da i sam proba. Limanac se doseti da je skejtbord omiljena zabava njegovog prijatelja iz vOZA, pa bi on sigurno mogao da nauči Lava da vozi.
Stanica je bila puna ljudi. Bio je pravi izazov videti poznato lice u toj gužvi. Svi su već odustali kad momak sa slamnatim šeširom uzviknu:
– Dajte ljudi, tražimo programera, sigurno ima nešto prepoznatljivo.
Limanac se oduševi zbog mudrosti svog novog prijatelja i reče:
– U pravu si, zamalo da zaboravim, on sigurno ima veliki THULE ranac. Svi mi u Hybridu IT-ju ga imamo.
Tek što je to izgovorio, Toto poče glasno lajati i skakutati prema momku koji im se približavao. Nasmejani Programer iz vOZA se kretao ka njima. Nosio je veliki THULE ranac i slušalice.
– Limanac, jesi li to već počeo da praviš tim za kancelariju u Beogradu?
Uzviknu veselo Programer iz vOZA.
– Ne samo za Beograd, već i za Banjaluku, odvrati mladić pozdravljajući se sa kolegom.
Dorotea ispriča Programeru svoju priču i on predloži da odu do Bazara, gde se nalazila kancelarija Hybrid IT-ja gde uz pomoć ostatka tima mogu pronaći mesto sa kojeg je Dorotea došla.
– Društvo, mi ne radimo u Hybrid IT-ju, ali bismo se rado uključili da pomognemo Dorotei da pronađe svoj dom, gotovo uglas rekoše Strahinja i Lav.
– Naravno! Ali, ne zaboravite, uvek se možete prirdružiti našem timu, veselo uzviknu Limanac, evo ga link 👉 https://hybrid-it.rs/positions/all-open-positions/
-Yea! Ja bih rado postao dot.netovac iz vOZA, uzviknu Strahinja i svi se glasno nasmejaše.
